Republika Srpska može da se ubroji u red skormnih inovatora, što znači da postoji dosta postora za inovativnost i komercalizaciju znanja, te za sve ono što treba da pomogne privredi da bude konkurentnija. Jedna od mogućnosti je i osnivanje malih preduzeća pri Univerzitetu u Banjaluci, koja bi bila zasnovana na novim tehnologijama i znanjima.

Zaključeno je ovo na današnjem otvaranju konferencije „Inovacije i preduzetništvo – pokretači razvoja i zapošljavanja“ na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, koja ima za cilj da aktivira ključne aktere iz naučnih institucija, privrede i nadležnih organa u sferi inovativnog razvoja, preduzetništva i zapošljavanja mladih, stručnih kadrova.

„Inovacije su jedan od ključeva uspijeha u svakoj privredi i društvu i tome treba posvećivati dužnu pažnju. Postoje bar dva značajna aspekta u tom pogledu - jedan se odnosi na to da trebamo stvarati institucionalni okvir koji će da podstiče inovativnost, a drugo, u društvu treba stvarati uvjerenje o potrebi za inovativnošću“, rekao je ministar nauke i tehnologije u Vladi RS Jasmin Komić i naglasio da Univerzirteti u tome imaju posebnu ulogu.

Dodao je da je otežavajuća okolnost to što u Republici Srpskoj preodvladavaju mala i srednja preduzeća, a inovativnost se obično povećava sa povećanjem veličine preduzeća. Među najinovativnijim kompanija u svijetu jesu one iz sektora informaciono - komunikacionih tehnologija, zdravstvene njege i automobilske industrije.

„Potrebno je da se ostvari trostruka veza između inovatorske zajednice, gdje su i Univerziteti i svi oni koji se bave istraživanjem i razvojem, zatim poslovne zajednice, gdje su očekivanja i standardi da poslovna zajednica ulaže u inovativne akivnosti i istraživanje razvoja oko 2/3 cjelokupnih ulaganja. To je standard i Evropske unije, a i u svijetu. Treća strana je javna uprava, vlast i sva ministarstva koja se time bave“, izjavio je Komić koji je govorio i o mogućnostima osnivanja spin-off kompanija i inovativnih klastra.

Prorektor za nastavu i studentska pitanja na Univerzitetu u Banjaluci Strain Posavljak istakao da je ima mnogo primjera znanja pretočenog u praksu, što je i dokaz koliko je banjalučki Univerzitet dobar. Kao primjere je spomenuo nove sorte žitarica, te nekoliko vrsta uređaja ili opreme koja je projektovana na fakultetima banjalučkog Univerziteta i u tu opremu je ugrađeno znanje profesra, saradnika i studenata.

„Ako smo već u stanju da inovativno razmišljamo, da kreiramo nove stvari, zašto ne bismo razmišljali i o osnivanju malih univerzitetskih preduzeća u kojima bi se odvijala proizvodnja zasnovana na opredmećenom znanju. To bi trebalo potencirati u budućnosti i u razvoju Univerziteta“, rekao je Strain.

Koordinator konferencije i predsjednik naučnog i organizacionog odbora, Nikola Vukmirović, rekao je da je ovo četvrta naučna konferencija, a do sada je Banjaluka ugostila profesore iz Njujorka, Ženeve, Beograda, Zagreba, Splita, te iz Slovenije. Cilj svake konferencije bio je, osim razmjene iskustava, da se podstaknu istraživanja i njihova primjena u praksi.

„Sa Univerziteta bi trebalo da se pokrene neko novo preduzetništvo. Ne običan biznis, nego biznis zasnovan na novim tehnologijama i znanjima, koji mnogo brže raste od klasičnog. To su, takozvane, gazele i bilo bi veoma dobro ako naiđemo na razumijevanje da se osnuju manja preduzeća pri Univerzitetu i da budu zasnovana na znanju, te da se uključe u evropsku i svjetsku mrežu sličnih organizacija“, rekao je Vukmirović.

On kao proseban problem ističe to što su uništeni veliki privredni kompleksi i tako pokidane veze između privrede i obrazovnih ustanova.

„Nauka je praktično ostala prepuštena sama sebi i sada intenzivno radimo na uspostavljanju veze sa malim i srednjim preduzećima, da im pomognemno da što brže rastu koristeći znanja i iskustva iz svijeta, te da posredujemo u privlačenju stranih investicija, a posebno stranog znanja, bez kojeg neće doći ni te investicije“, istakao je Vukmirović.

Glavne tematske cjeline konferencije su: Aktuelna ekonomsko-tehnološka kretanja, privlačenje stranih investicija, priprema većih investicionih projekata, novo radno zakonodavstvo, korištenje sredstava EU fondova, usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede, novi oblici zapošljavanja i druge.

Nema ekonomske diplomatije

Savjetnik ministra industrije energetike i rudarstva RS, Zoran Lukić, istakao je da Republika Srpska skoro da nema ekonomsku diplomatiju, a u svijetu je to sasvim normalno. Ističe da bi trebalo stalno komunicirati sa razvijenim zemljama čije su kompanije, kako velike, tako i male, pokazale spremnost da u Republiku Srpsku prenesu stvoje tehnologije i druge resurse, te da primjenjuju inovacije.

„Moramo uložiti i u sanaciju naše privrede, te odlučiti da li ćemo pokušati da razvijemo saradnju sa jačima od nas, ili i dalje misliti da sve možemo sami“, rekao je Lukić.

Ž. J.